Epidemije iz skorije istorije

epidemije,
59

1889: RUSKI GRIP

Prva pandemija gripa je izbila u Sibiru i Kazahstanu, zatim se proširila na Moskvu, a onda u Finsku, Poljsku i ostatak Evrope. Sledeće godine je preneta preko okeana u Severnu Ameriku i Afriku. Do kraja 1990. preminulo je 360.000 ljudi.

1918: ŠPANSKA GROZNICA

Španska groznica je izbila pri kraju Prvog svetskog rata i od nje je preminulo oko 50 miliona ljudi širom sveta, prema nekim izvorima čak i 100 miliona – dok je pola milijarde ili skoro trećina svetske populacije bilo zaraženo. To je mnogo veći bilans stradalih nego u prvom globalnom ratnom sukobu – u kome je poginulo 10 miliona ljudi.

Pretpostavlja se da je epidemija, izazvanu virusom H1N1 koji prenose ptice, izbila najpre u Kini, a zatim su je preneli kineski radnici koji su bili transportovani preko Kanade u Evropu. Groznica je nazvana španskom, jer je ova zemlja bila neutralna u ratu pa su mediji pisali o njoj, dok su ostale zemlje involvirane u tada u najvećem sukobu u istoriji, ograničile informacije strahujući da bi one mogle da dodatno uruše ionako poljuljani moral stanovništva.

Virus je bio smrtonosan jer je imunitet mnogih ljudi bio slab zbog neuhranjenosti izazvanoj ratnim okolnostima. Takođe, penicilin je pronađen tek 1928, tako da 1918. nije bilo leka kojim bi se zaustavile bakterijske infekcije u oslabljenom organizmu, što je vodilo zapaljenju pluća sa smrtnim ishodom. Hroničari beleže da su se, na primer, ljudi u SAD preko noći razbolevali i umirali izjutra na putu za posao. Kako ocenjuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), španska groznica je bila ubitačna i manifestovala se brzim i ozbiljnim oštećenjem pluća.

“U 1918-oj, žrtvama ovog pandemijskog virusa pluća su bila ispunjena tečnošću i imale su jaku upalu plućnog tkiva,” navodi CDC. Za razliku od drugih slučajeva, na udaru španske groznice bili su ne samo deca i stariji, već i populacija od 20 do 40 godina. Naučnici su nastojali od 2005. da naprave kopiju virusa koji je izazvao špansku groznicu, kako bi procenili njegovu patogenost i sposobnost izazivanja bolesti. Istraživanje tima naučnika predvođenog Terensom Tampejem (Terrence Tumpey) iz CDC-a, pokazalo je da je virus iz 1918. bio “jedinstveni smrtonosni produkt prirode, evolucije i mešanja ljudi i životinja”.

 

1957: AZIJSKI GRIP

Pojavio se najpre u Hong Kongu i proširio po Kini, a potom SAD-u i Engleskoj, gde je preminulo 14.000 ljudi. U drugom talasu naredne godine, umrlo je 1,1 miliona osoba širom sveta, od toga u SAD 116 hiljada. Pronađena je vakcina kojom je zaustavljena epidemija.

 

1968: HONGKONŠKI GRIP

Pandemija gripa – poznatog i kao “Hongkongški” – započela je u Kini u junu 1968, navodi “Enciklopedija Britanika”. To je treća pandemija gripa u 20-veku, koju je izazvao virus H3N2, od koga je preminulo milion ljudi širom sveta, od toga 100 hiljada u SAD.

Pretpostavlja se da je “Azijski grip” iz 1957. omogućio pandemiju “Hongkongškog gripa” kroz proces koji se naziva “promena antigena”, tokom koje se dešavaju male modifikacije gena virusa grupa – što, pojednostavljeno rečeno, dovodi do reakcije imunološkog sistema čoveka. Pomenutom promenom se objašnjava zašto ljudi obolevaju od gripa više puta.

1981: HIV/SIDA

Prvi put identifikovana 1981., SIDA uništava imuni sistem ljudi, što na kraju dovodi do smrti od bolesti protiv kojih organizam ne može da se bori.

Ova bolest je najpre registrovana u američkim homoseksualnim zajednicama, ali se smatra da se razvila od virusa u telu šimpanze u Zapadnoj Africi tokom 1920-ih. Preneta je na Haiti 1960-ih, a zatim u Njujork i San Francisko tokom 1970-ih. Do sada je od SIDA-e preminulo 35 miliona ljudi. Najnovijim terapijama je usporen razvoj bolesti, ali još nije pronađen lek koji bi je u potpunosti iskorenio.

 

2002.–03: SARS

SARS se pojavio najpre u Kini i manifestovao se kao ozbiljna upala pluća od koje je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, inficirano 8.098 ljudi u 29 zemalja. Od toga je 774 preminulo, odnosno oko 10 odsto.

U početku se verovalo da su sisavci nalik rakunima (civet cats) bili prenosioci SARS-a, s obzirom da se meso ove životinje koristi u Kini za ljudsku ishranu. Međutim, istraživači su utvrdili 2017. da je, zapravo, kolonija šišmiša u kineskoj provinciji Junan izvor virusa, a da su pomenuti sisavci bili samo posrednici između njih i ljudi, prenosi američki magazin “Slejt” (Slate), koji ocenjuje da je slučaj SARS-a definisao okvir debate u 21. veku u smislu da li odgovor na pandemije treba da bude zatvaranje granica ili poboljšanje međunarodne saradnje kako bi se olakšalo praćenje bolesti i kontrola njenog širenja. U pojedinim mestima, SARS je izazvao ksenofobiju i “sinofobiju”, odnosno podozrenje prema Kini. Činjenica da su vlasti u Pekingu u početku ograničavale informacije o virusu, dodatno su uticale na stvaranje takve atmosfere.

2003–07: PTIČJI GRIP

Virus “ptičjeg gripa” H5N1 je prvi put registrovan u kineskoj provinciji Guangdong 1996., a njegovo prisustvo u ljudskom organizmu sledeće godine kod jednog pacijenta u Hong Kongu. Od 2003. Južna Koreja, Kina, Tajland i Vijetnam prijavilo su nove slučajeve zaraze H5N1 među životinjama, pre svega pticama, i na kraju ljudima. Oko 120 miliona ptica je umrlo od gripa ili ubijeno u cilju sprečavanja zaraze. Ovaj virus se prenosio i među ljudima. Doduše, mnogo ređe, ali sa visokom stopom smrtnosti – 6 od 10. Od “ptičjeg gripa” je preminulo oko 300 ljudi.

Protiv “pričjeg gripa” uspešno je korišćen lek Tamilflu. Tako je predsednik SAD Džordž Buš Mlađi (George W. Bush) 2005. zatražio od Kongresa milijardu dolara za obezbeđivanje zaliha ovog leka.

2009: SVINJSKI GRIP

Ovu bolest je izazvao novi tip virusa H1N1, koji nije prethodno identifikovan ni kod životinja niti među ljudima, ocenjuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Nastao je mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa. Najpre je registrovan u SAD i ubrzo se proširio po svetu.

Prema proceni ovog centra, oko 575.000 ljudi je preminulo, odnosno jedan odsto od ukupno zaraženih. CDC navodi da su najranjiviji na “svinjski grip” deca i odrasli srednje dobi, dok su starije osobe otpornije zbog imuniteta koji su razvile pod uticajem raznih virusa gripa koji su se pojavili od sredine 20 veka. Inače, ovu bolest je pratila i sumnja da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju na nagovor stručnjaka koji su bili plaćeni od farmaceutskih kompanija, kako bi dobile sredstva za razvoj vakcina i lekova. Tada je SZO saopštio da se prema novoj definiciji, proglašenje pandemije temelji na širenju bolesti, a ne na njenoj ozbiljnosti.

Nakon iskustva sa SARS-om i “ptičjem gripom”, svet je reagovao pomalo panično na “svinjski grip”, pa su napravljene velike zalihe vakcina i lekova, a ubijeno je i mnogo životinja. Tako je Egipat naložio uništavanje 300 hiljada svinja.

 

2012–20: MERS

MERS-CoV (Bliskoistočni respiratorni sindrom korona virus) prvi put je identifikovan kod pacijenta u Saudijskoj Arabiji 2012. Kao i SARS, manifestuje se kao jako zapaljenje pluća, ali su ga pratili i gastrointestinalni problemi i otkazivanje bubrega. U 27 zemalja je registrovano 2,494 inficiranih ljudi od kojih je 858 preminulo, uglavnom u Saudijskoj Arabiji. Svi slučajevi se odnose na ljude koji žive na Arapskom poluostrvu ili su tamo putovali.

 

2013–16: EBOLA

U epidemiji Ebola virusa zaraženo je 28.600, od kojih je 11.325 preminulo, uglavnom u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji. Po prvi put epidemija se proširila iz manjih gradova u urbane centre, pa se zdravstveni radnici pribojavaju širenja zaraze.

 

RANJIVOST MODERNOG, MEĐUZAVISNOG SVETA

Savremeni svet raspolaže sa mnogo razvijenijim sistemom zdravstvene zaštite i tehnološkim kapacitetima da se odbrani od raznih bolesti nego ranije. Međutim, sam taj tehnološki napredak omogućio je stvaranje mnogo međuzavisnijeg sveta u kome se virusi kudikamo brže šire nego ranije.

“Virusi su se nekada širili brzinom glisera, danas brzinom mlaznog aviona” kazao je za magazin “Helf” (Health) stručnjak za infektivne bolesti Ameš (Amesh) Adalja iz Centra Džon Hopkins.

Prenošenje virusa olakšava i mnogo veća gustina stanovništva nego ranije. Takođe, kao što su nekada nehigijenski uslovi, zatim neuhranjenost, pogodovali širenju zaraze – tako sada to olakšava sve masovnija gojaznost i moderne bolesti, poput dijabetesa, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu „Granice u ćelijskoj i infekcijskoj mikrobiologiji“ (Journal Frontiers in Cellular and Infection Microbiology).

Mada je pronalazak penicilina i drugih antibiotika pomogao u sprečavanju sekundarnih bakterijskih infekcija – čime su spaseni životi miliona ljudi – sada su mnoge bakterije postale imune na ove lekove.

OBUZDAVANJE KORONA VIRUSA ILI NAJCRNJI SCENARIO:

epidemije,

???????????????????????????????????????

Share this:

Author: abc034

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *